До повећања производње малине кроз пројекат „Социјално предузетништво као модел за смањење сиромаштва у пољопривреди“
У оквиру пројекта „Социјално предузетништво као модел за смањење сиромаштва у пољопривреди“, који партнерски реализују Град Нови Пазар, Развојна агенција Аустрије (ИДЦ), Регионална развојна агенција Санџака „Седа“, Пољопривредна саветодавна стручна служба и „Мерхамет“ Санџак, одржан је семинар за пољопривреднике. Програм, који је презентовао профестор Универзитета у Новом Саду и стручњак за засаде јагодичастог воћа, проф. др Александар Лепосавић, окупио је власнике малињака са ових простора, у циљу едукације и унапређења производње.
Присутнима се обратио градоначелник Новог Пазара Нихат Бишевац, подећајући да повећање обима производње значи и повећање прихода за пољопривреднике.
„Укупна вредност пројекта „Социјално предузетништвокао модел за смањење сиромаштва у пољопривреди“, који Град суфинансира са 95 000, је око 400 000 еура. Обухваћено је стотину пољопривредних газдинстава, а осим едукације, пројектом је предвиђено обезбеђивање хладњаче. Желимо да уз повећање откупне цене брендирамо домаћи производ, што неминовно пољопривредне произвођаче са овог подручја води до профита“, казао је овом приликом градоначелник Бишевац.
У питању је, у оквиру пројекта прво у низу предавања за воћаре.
„Желимо да им помогнемо да унапреде своја знања и вештине, што кроз предавања, што кроз теренске посете. Настојимо да их подржимо у напорима да поспеше постојеће ресурсе и радну снагу, као и да, уз подршку око приноса, али и пласмана финалног произовда, малинарима и њиховим породицама помогнемо да повећају финансијску добит“, казао је Игор Којичић, менаџер пројекта „Социјално предузетништво као модел за смањење сиромаштва у пољопривреди“.
Према речима проф. др Александра Лепосавића, који је јуче обишао пољопривредна газдинства у овом крају, важно је, у оквиру провог корака, елиминисати почетничке грешке.
„Данашњим предавањем указујемо на те грешке и мере које произвођачи треба да примене у овом периоду, односно до следеће припреме изданака за нови, што квалитетнији род. Уочили смо на терену велики број почетничких грешака, које се за кратко време и не захтевајући велико ангажовање а без употребе скупих хемијских средстава, своде на минимум, чиме се принос повећава за 20 до 30 процената. Желимо да економском рачуницом мотивишемо људе, да више и пажљивије раде у својим малињацима“, објаснио је професор Лепосавић.
Председник Међуопштинске уније пољопривредних удружења Исмет Сајтарић истиче да је интензивнији узгој малине у овом крају започео 2015. године.
„Желимо и савремену производњу малине. На 32 хектара, засадом малинед се на овим просторима баве 152 пољопривредника. У циљу повећања обима производње, кроз овај пројекат имамо подршку стручњака а на нама је да уложимо додатна знања и напоре, што уз обезбеђивање хладњаче, гарантује успех пољопривреде“, закључио је Сајтарић.
Заштитар у Пољопривредној саветодавној стручној служби, Тања Михајловић истиче да, након разговора на терену и данашње сесије, малинари али и стручна лица ПССС имају јасну слику о даљим корацима у производном процесу.
„Пољопривредна саветодавна стручна служба ће и даље бити спона између професора Лепосавића и малинара са ових простора, уз максималну ангажованост на терену, како би се решили евентуални проблеми“, казала је Михајловић, наглашавајући да ће стручна лица из ПССС када је реч о узгоју малине, на терен излазити три пута недељно.
