.jpg)
Svu lepotu bošnjačke balade iz 17. veka, sačuvanu i osnaženu u drami Ljubomira Simovića, novopazarska publika doživela je na premijeri "Hasanaginice". Suze, istinski umetnički doživljaj koji pročišćava i gromoglasni aplauzi mala su nagrada za odličnu glumu.
U Regionalnom pozorištu u Novom Pazaru, u kojem iza svakog čina svake predstave odjekuje gromoglasan aplauz, ostaće zapamćena premijera "Hasanaginice".
Malo je pozorišta u Srbiji koja se mogu pohvaliti rasprodatim ulaznicama za svaku predstavu. Još je manje pozorišnih ansambala sa prosekom ispod 25. godina. Regionalno pozorište u Novom Pazaru to može. Najstroži kritičari bi, možda, rekli da ipak nisu sve predstave savršene, da glumcima nedostaje iskustva. Tačno je da su glumci Regionalnog pozorišta mladi - ali mlada je i publika. Nemamo precizne podatke, ali reklo bi se da je prosek takođe oko 25 godina. A kada senzibilitet toliko mlade publike dodirne drama zasnovana na baladi iz 17. veka, reč je o istinskoj umetnosti. Premijera "Hasanaginice" po tekstu Ljubomira Simovića, u režiji Andrijane Videnović više je od odlične predstave.
Glumci u Regionalnom pozorištu uspeli su da im prenesu i lepotu u tragičnost dela koje neumoljivo saopštava da je sve prolazno i nestalno osim ljudske sujete i oholosti, i da je patnja večna.
Novi Pazar je savršeno mesto za razumevanje ove balade, rekla je Andrijana Videnović. I bila je u pravu. Na premijeri u Novom Pazaru nije se mogla povući granica između gledališta i ansambla na sceni, u predstavi nije učestvovala samo trupa od dvanaest glumaca već su u nju ugrađene, u skoro istoj meri, emocije gledalaca u prepunoj dvorani. Scenom je dominirala bela boja. Sve je podređeno simbolici nevinosti. Društveni odnosi tog vremena, odglumljeni do perfekcije. U belini simbolike predstave zasijali su Anđela Marić (Hasanaginica), Dušan Živanović (Hasanaga), Rifat Rifartović (brat Hasanaginice), Albin Salihović, Lemana Bećirović, Emir Plojović, Vahid Džanković i Zehra Ajbar. I zaslužili su da se svi pojedinačno nabroje.
Anđela Marić (Hasanaginica) mnoge u publici naterala je da zaplaču tokom scene u kojoj je odvode od deteta. Dušan Živanović je doprineo originalnosti Hasanaginog lika do najsitnijih detalja. Izdvajamo i monolog Rifata Rifatovića, o drugom licu Hasanaginičinog brata, u početku spremnog na sve kako bi povratio ugled, beskrupoloznog, dok ga razdire želja da ispovedi sebe i prikaže se u drugačijem svetlu. Predstava je posebna i zbog činjenice da se, pored ansambla Regionalnog pozorišta, u njoj pojavljuju i studenti Fakulteta dramskih umetnosti Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru.
Izvor: Odeljenje za informisanje